ja imam vise zemalja koje mogu zvati svojom zemljom. odnosno, imam vise pasosa. mama mi je dala dva a tata ce jos jedan. mozda vam nije jasno kako je to moguce? to je verovatno zato sto niste sa prostora bivse yu, da jeste, shvatili bi. tako i jedna od mojih zemalja i slovenija. mama i ja smo isli da pitamo sta treba tati da bi ga pustili da zivi tamo. taj konzulat je jedna mala kancelarijica blizu centra koja radi dva puta mesecno. ljudi koji dodju da cekaju obicno stoje u hodniku, sto i nije bas najprijatnija stvar. ali ja sam se vec navikao. kada dodjemo tamo, obicno me mama uzme u narucje i ja onda smekam sve te ljude koji tamo cekaju i pricaju. teme su razne, ali uglavnom se svodi na to gde je bolje slovenija ili svajcarska. sto su ljudi stariji(blizi im se penzija) to vise naginju ka sloveniji a sto su mladji, pa ti uglavnom ni ne pricaju slovenacki. znaju da je to zemlja koja je trenutno u EU i to je sve sto ih zanima. neminovno je da se povdede rasprava o tome sta je bolje gde uredjeno, kakvi su gde ljudi i slicno. mama ne prica putno tamo, jer se plasi da ce je ljudi cudno gledati kada shvate da i ona i slovenacki nisu bas najbolji prijatelji.
i ima jos jedna cudna stvar. koliko god da su ti ljudi u svajcarskoj i koliko god hvalili kuluturu ove zemlje ipak su oni svi u dusi balkanaci. to se vidi po tome sto niti jedan, jedini put niko od njih nije ponudio mami i meni da udjemo preko reda. uvek smo morali da cekamo i po vise od sat vremena. valjda su svakome njegove brige najveci problem na svetu. to sto neka beba place ili se upiskila je samo mala neprijatnost. svi se oni meni smeskaju i svi govore kako sam sladak, ali me isto svi cooliraju.