merenje

Svakog ponedeljka moja mama i ja idemo na merenje u mutterberatung. To je jedna ustanova koju finansira ovaj lepi grad u kojem sam se rodio u kojoj dolaze bebe jednom nedeljno da se mere i da pitaju jednu tetu šta da rade ako ih boli stomak ili ako neće da spavaju ili slično. Moja mama tu tetu baš i ne voli puno. ona kaze da teta lupa gluposti iz knjige zato što joj je teta rekla da kada plačem noću ne treba da me uzima već samo treba da mi pridje i da mi kaže da spavam. mami se ta teta ne svidja od početka. tvrdi da je nadobudna, šta god da joj to značilo.
danas sam kao i uvek širom otvorio oči čim smo ušli. odmah sam šmeknuo jednu indijku koja je ležala pored mene. dok sam je gledao i pokušavao da joj kažem da želim da se družimo, mama me je skidala da bi se merili. kada me je skinula i uzela da me odnese do vage ja sam... pa ne znam kako da kažem... mama se trgla sa kiselim osmehom na licu i velikom, vlažnom flekom na stomaku. sreća pa se mama uvek razneži kada je ja pogledam svojim velikim očima i nasmešim se. uspeo sam da se izvučem. ovaj put.
a da... danas je teta rekla da imam 9070 gr. mnooooooooogo sam veeeeelik. :)