15 minuta slave za svakoga / o kolicima

Da, da... lepo je to rekao cika Vorhol. Neko to dozivi pre, a neko posle. A neko bogami ima mankenski stas pa ga presretnu na ulici i pitaju da li bi da pozira i to vec u ovim mojim mesecima. Setamo tako mama i ja onom velikom ulicom, tacnije mama seta i gura mene u kolicima, kada nas stopiraju neki par i pitaju nesto. Mama im naravno da standardan odgovor: "Ich kann nicht deutsch" -> ja ne govoriti nemacki, kad ono ljudi 'oce da pricaju i na engleskom. Rekose da rade za neke novine i da gledaju kolica za po gradu i da su im moja zapala za oko jer su tako posebna i lepa. Pitaju oni sta mama misli o njima a ona rece da kolica stvarno lepo izgledaju ali da su navlakusa. ONi je gledaju otvorenih usta. A mama im otvori srce i dusu, slovensku. Znate li vi kako ovo ne valja, ajde vi lepo probajte da skrenete sa kolicima i utrapi zeni mene sa kolicima u ruku. Zena proba da skrene i stvarno... tesko. Pa sto vozite takva kolica pita teta. Je'l vam ih neko poklonio ili pozajmio? Ma jok, rece mama.. to je moj muz. On se zanisio sa idejom da ce da joggira sa detetom pa puko pare na ova kolica. Teta ju je ipak samilsno pogledala. Ipak, za kraj su nas slikali. Meni se moja kolica dopadaju i zato i nisam bio najsrecniji na slici. Izacicemo u nekim lokalnim novinama. Moj trenutak slave.... a imam tek sedam meseci.