moj zamak na terasi

U vecini filmova deca imaju kucicu na drvetu gde mogu da se sakriju i igraju nekih svojih igara. Posto ja zivim u stanu u gradu kao sto je Zirich onda valjda razumete da gradnja kucice na drvetu ne bi bila bas dobro dosla od strane gradskih vlasti. Isto tako ni moji roditelji nisu bas tipovi da se pentraju po okolnom drvecu. Kada smo bili u Bosni, mama je probala da se popne na neku tresnju ali je to bilo vise smesno nego korisno. Naravno da je bilo i veoma neuspesno. Tata nije ni probavao. On je povredio nogu i to mu je dezurni izgovor za sve. Doduse tvrdio je da se pre dvadeset godina on pentrao tuda, ali posto tu vestinu nije demonstrirao to mu ostaje na poverenje.
U svakom slucaju, ja sam dobio na poklon sator od babe i dede za rodjendan. On se nalazi na nasoj terasi i mislim da me tu ponekad i namerno guraju da ne bih bacao stvari sa terase. Tu su moja kolica - u koja tata uvek stavlja papuce za po kuci, mamin ceger za pijacu koji je mama dobila od kumova u sloveniji - tata ga je tu stavio da ga ne bi nosio na pijacu i gotovo sve lopte sto ih imam u kuci.
Danas je Dan drzave Svajcarske i ne radi se. Svi smo kuci iako je ponedeljak. Sutra mama pocinje da radi. Mnogo je nervozna. Od sutra idem u obdaniste duze. Cak do pola sest. Mama me vodi ujutru u 8 a onda me tata izvodi u 17.20.