Monday, February 28, 2005
ustajanje
Ja sam vec veliki momak,i to sam vam vec nekoliko puta rekao. Evo prilike i da se i sami uverite u to. Iako izgleda da radim sklekove ili neku slicnu disciplinu ovo je zapravo moj pokusaj da ustanem. Ili bar da iz lezeceg polozaja predjem u sedeci.
Friday, February 25, 2005
Thursday, February 24, 2005
tasi tasi tanana...
Kada sam ja bio jako mali... beba, tako reci... meni je bila u poseti tetka Ljilja iz Novog Sada. Ona me je stalno uspavljivala sa dve pesme:"tasi, tasi" i "ide lija oko tebe". Ja sam jako zavoleo ovu prvu pesmu. Mozda zato sto mi ju je mama cesto pevala. A evo sada znam i da igram na nju! A nemam jos ni 8 meseci. Po maminoj knjizi to je jako napredna stvar! To rade tek bebe sa devet meseci. Hmmm... tata kaze na sve to: "Tatin sin!". Ovde na slici, sedimo mama i ja ispred ogledala i pevamo zajedno: Tasi tasi tanana...
moj tata rocker i ja...
Moj tata voli da misli o sebi kao o alternativnoj osobi. On ne voli nista sto je komercijalno ili opste prihvaceno kao popularno ili dobro. Muzika koju slusa je isto alternativna. Kum Dejan tvrdi da tata voli samo grupe za koje su culi clanovi te grupe i njihova bliza rodbina. I naravno moj tata.
Kada se tata vrati umoran sa posla onda nema nista sto bi ga vise oraspolozilo nego da skace po sobi i peva hitove svoje alternativne muzike. A ja moram da ga slusam i pratim. Kao svaki dobar i poslusan sin.
Kada se tata vrati umoran sa posla onda nema nista sto bi ga vise oraspolozilo nego da skace po sobi i peva hitove svoje alternativne muzike. A ja moram da ga slusam i pratim. Kao svaki dobar i poslusan sin.
stolica mi se našla na putu ...
... i šta radim nego da je gurnem. da je terasa bila otvena izgurao bih je napolje, ovako nisam htio da lomim staklo.
Wednesday, February 23, 2005
Tuesday, February 22, 2005
SonntagsZeitung
kao sto sam vam rekao trenutak slave je dosao ;-)
prevario sam se, nisu to bile tamo neke "lokalne novine" nego nedjeljni tagesanzeiger, sonntags zeitung, jedna od navjecih svajcarskih novina.
ko ce sada da izbjegava sve te obozavaoce, pa onda svo to davanje autograma, bas smaracina :-(
i moja mama, najljepsa i najpametnija mama na svijetu, jedina je kritkovala kolica, ostale su sve nesto hvalile dok je ona onako balkanski rekla ono sto misli.
ps. ja ipak mnogo volim svoja kolica
prevario sam se, nisu to bile tamo neke "lokalne novine" nego nedjeljni tagesanzeiger, sonntags zeitung, jedna od navjecih svajcarskih novina.
ko ce sada da izbjegava sve te obozavaoce, pa onda svo to davanje autograma, bas smaracina :-(
i moja mama, najljepsa i najpametnija mama na svijetu, jedina je kritkovala kolica, ostale su sve nesto hvalile dok je ona onako balkanski rekla ono sto misli.
ps. ja ipak mnogo volim svoja kolica
Monday, February 21, 2005
sve cu ja to ponovo da slozim
Ima jedan cosak u stanu, odmah pored vrata od terase gde ja provodim najvise vremena. Tu su vecina mojih igracaka, posebna guma na kojoj lezim (mama ne veruje u cvrstinu moje bosanske, pa joj treba zastita), i naravno orman sa knjigama. Ceo svoj zivot ja gledam sve te knjige, meni odmah tu.. na dohvat ruke. DAnas sam ja odlucio da to preslozim onako kako to meni odgovora. I naravno, da probam neke od tih maminih "klasika".
Saturday, February 19, 2005
izasao zub! konacno!
Friday, February 18, 2005
spavanje
Thursday, February 17, 2005
mnogo sam lep :)
Danas mi je pisala tetka Sanja iz slovenije i poslala mi neke slike. Rekla je da sam pravi frajer i da sam nacisto osvojio njenu mamu u Novom Sadu. Moracu to da proverim cim odem. Sanjina mama je jedna fina zena poznata po fantasticnom pasulju koji pravi. I po kiflicama. I po kolacima. Ja to jos ne jedem ali mama kaze da je odlicno i da se mora probati.
Wednesday, February 16, 2005
Ivana, vezbe....
Opet smo danas isli na vezbanje. I opet sam gledao tetu koja radi vezbe. Ja inace ovih dana imam neverovatnu potrebu da hodam. Teta Slavica kaze da je to mesec dana ranije nego sto je uobicajeno. (Teta Slavica ima dvoje dece - ivanu i dimitrija, sto je cini autoritetom za oblast dece). Da se vratim na tetu sa vezbi, ja sam nju fiskirao pogledom, osmehom i svim forama kojima me je tata ucio da se muvaju ribe. Jeste da mi se smejala ali to je bilo sve. Onda sam odustao od zena i okrenuo se naravno sebi, u ogledalu. Ostatak casa sam proveo ljubeci odraz svog lica. Sve dok nije dosla Ivana. Ona je moja drugarica. Dimitrije, njen brat je jos klinac za nas.
Monday, February 14, 2005
Valentinovo...
Danas je sveti Valentin ili Sveti Trifun, sto bi rekao moj tata. Tetka tvrdi da je tata operisan od romantike ali mama tvrdi da nije. On samo romatniku izrazava na drugi nacin. Mama i ja smo jos u petak napravili posebnu razglednicu za tatu. Mama mi je odstampala saku na razlgednici. Moja ruka je u jednom momentu bila jako plava (od farbe) ali zacudo, nisam imao zelje da je takvu stavljam u usta. Uspeli smo da skinemo farbu pre nego je tata stigao i on nije primetio nista. Cestitku smo mu ostavili u kupatilo da je vidi ujutro, ali je tata dva puta isao u kupatilo pre nego je video. TAta je jako grogi ujutro. Istina je i da sam ja malo pevao hitove domace i strane produkcije te noci pa je verovatno to razlog smanjonsti njegove koncentracije.
Isli smo i na merenje. Oslabio sam 120 gr. Mama se brine ali se pravi da se to ne vidi. Odmah je otisla u radnju i kupila stvari koje volim da jedem. Mislim da me nece jedno vreme terati da jedem onu grubo seckanu hranu. Vracamo se kasama.
Sunday, February 13, 2005
skijanje...
Saturday, February 12, 2005
subota, skijanje, tata i ja...
Tata i ja subotom volimo da sedimo. Tata ne voli TV ali voli da gleda sporski program. Mama kaze da su sve tate takve. Ovo mi zajedno gledamo skijanje.Tata masta za koju cu ja reprezentaciju skijati za 18 godina na svetskom prvenstvu. Mislim da je plan sledeci: Prvo nastupam za BIH, pa onda za Srbiju pa onda za Sloveniju. Pa sad... ne mora da bude skijanje. Za 18 godina su i Olimpiske igre. Mogao bi da budem olimpijski prvak u plivanju... Moj tata voli puno da masta.
Friday, February 11, 2005
hodam
Thursday, February 10, 2005
15 minuta slave za svakoga / o kolicima
Da, da... lepo je to rekao cika Vorhol. Neko to dozivi pre, a neko posle. A neko bogami ima mankenski stas pa ga presretnu na ulici i pitaju da li bi da pozira i to vec u ovim mojim mesecima. Setamo tako mama i ja onom velikom ulicom, tacnije mama seta i gura mene u kolicima, kada nas stopiraju neki par i pitaju nesto. Mama im naravno da standardan odgovor: "Ich kann nicht deutsch" -> ja ne govoriti nemacki, kad ono ljudi 'oce da pricaju i na engleskom. Rekose da rade za neke novine i da gledaju kolica za po gradu i da su im moja zapala za oko jer su tako posebna i lepa. Pitaju oni sta mama misli o njima a ona rece da kolica stvarno lepo izgledaju ali da su navlakusa. ONi je gledaju otvorenih usta. A mama im otvori srce i dusu, slovensku. Znate li vi kako ovo ne valja, ajde vi lepo probajte da skrenete sa kolicima i utrapi zeni mene sa kolicima u ruku. Zena proba da skrene i stvarno... tesko. Pa sto vozite takva kolica pita teta. Je'l vam ih neko poklonio ili pozajmio? Ma jok, rece mama.. to je moj muz. On se zanisio sa idejom da ce da joggira sa detetom pa puko pare na ova kolica. Teta ju je ipak samilsno pogledala. Ipak, za kraj su nas slikali. Meni se moja kolica dopadaju i zato i nisam bio najsrecniji na slici. Izacicemo u nekim lokalnim novinama. Moj trenutak slave.... a imam tek sedam meseci.
Wednesday, February 09, 2005
zub, grlo, nos
sto sam stariji i iskusniji, sve sam vise ubedjen u mudrost svoje bake. istina je da odrasli nemaju pojma kakav je to bol kada ti raste zub. niko me ne razume. ja se probudim nocu i pokusam to da kazem svoji roditeljima a oni me prvo k'o krompir prebacuju iz ruke u ruku a onda me ostave da lezim izmedju njih sve se nadajucu da cu prestati plakati. a sta ja da radim? 'oce li i meni prestati da raste zub ako mu samo to kazem?
pa jos i ta prehlada.
mama, tata ja jednostavne ne umem da cackam nos i sam vadim ono sto mi je u nosu!
mama, tata ja jos uvek ne umem da izbacim ono sto mi je u grlu!
svaki put kada vas pozovem nocu, to je samo zato sto me ili grebe grlo, zapusen mi je nos ili me boli zub!
pa to je nesto!
video bih ja vas, da vas muce iste stvari
pa jos i ta prehlada.
mama, tata ja jednostavne ne umem da cackam nos i sam vadim ono sto mi je u nosu!
mama, tata ja jos uvek ne umem da izbacim ono sto mi je u grlu!
svaki put kada vas pozovem nocu, to je samo zato sto me ili grebe grlo, zapusen mi je nos ili me boli zub!
pa to je nesto!
video bih ja vas, da vas muce iste stvari
Monday, February 07, 2005
o zubu , nazebu i luzernu ....
izglda da mi raste zub. svi mi se zagledaju u brnjicu a baba samo vrti glavom i govori kako oni (mama, tata, deda i tetka) ne znaju kakva je to muka kad rastu zubi. a istina je da mi se nesto belo nazire na gore, jedinica, levo. verovatno ce nesto izaci za koji dan. ipak to nije najgore sto me je snaslo. problem je bio sto sam negde malo nazebao pa sada kasljem k'o veliki covek a pride mi je i nos zapusen. ako se tome doda i malkice povisena temperatura onda dobijate jednog prilicno pekmezastog klinca koji se oseca jako tesko. sreca pa su tu deda i baba da me nosaju. tata je na skijanju ali i on ce da uzme svoju smenu kada se vrati. uhhhhhhhhhhhhh... tezak je ovaj zivot.
Sunday, February 06, 2005
plivanje
svake subote mi idemo na bazen na plivanje. to je tradicija koju postujemo veci deo mog zivota. jos od mog treceg meseca svake subote u 11 idemo da plivamo. ovaj vikend sam prvi put pljuskao ceo cas po vodi. radio sam ja to i ranjie ali tek sada sam otkrio koliko je sve to zanimljivo. lupao sam ja tako svih pola sata. smejao sam se i pravio vazan. danas idemo kod babe i dede u Luzern. :)
al' sam gladan...
ljudi kazu da pored toga sto tata i ja licimo fizicki, imamo i neke zajednicke crte karaktera koje su vidljive i ovako rano. tetka to zove "zivotinja u stomaku". kada samo gladani tata i ja reagujemo isto. razlika je u tome sto sam ja mali i mogu da placem, dok tata kao velik nema prava na to. on moze samo da zvoca mami da ga boli glava, stomak i da je mnogo nervozan. onda ga mama nahrani i on opet postane normalan voljeni tata....
Friday, February 04, 2005
jedenje keksa
danas je bio dan kada sam prvi put probao da jedem keks. to je bio onaj zdravi keks: bez šec'era, bez soli, sa žitaricama. bilo je to zanimljivo iskustvo. oba puta. umalo da se udavim. oba puta. snimljeno je sve na kameru. jednom. mislim da ce mama odustati te vrste hrane, iako ja imam želje i volje da probam jos koji put.
danas sam isto tako prvi put bio u gradu sa mamom i tatom na ruc(ku i jeo zajedno sa njima ono što su i oni jeli. bio je to neki krompir koji sam uspešno mrljao po ustima. baš sam se osec'ao veliki i odrastao. faca sam!
drop like it's hot
mene mama ostavi ispred tv kada nesto radi. ona zna da nije populano uciti decu da gledaju TV ali procitala je negde da je bitnije da roditelji znaju sta se desava u zivotima dece nego sta geldaju na TV. tako da ja svoja saznanja o svetu dugujem CNN-u, MTV-ju i Cartoon Networku. Meni se najvise dopada MTV.tamo ima puno teta koje mogu da mi daju hrane. bar tako izgledaju. ja pokusavam da dodjem do njih ali je TV prilicno daleko. Ponekad mama sedi pored mene i zajedno pevamo i igramo pesme sa MTV-ja. Drop it like it's hot, je jedna jako dobra pesma. mama me uzme i ja pokusavam da stojim na nogama a istovremeno me i klati kao da igram rock'n'roll. ja se smejem i srecan sam kada irgram sa mamom ili sa tatom.
Thursday, February 03, 2005
food ili kako sam postao mesožder
ja sam do sada bio vegetarijanac. znate ono: krompir, šargarepa, bundeva i slicno. ali kako sam ja danas napunio sedam meseci, a u knjizi piše da sa sedam meseci treba da se jede meso, mama je danas pripremila mesnu klopu. tata mi je izabrao piletinu. hteo je ribu ali nije bio siguran da je to prava stvar. mama ju je danas skuvala a ja sam je smazao u roku od par minuta. mama me je samo gledala i govorila da sam na ujaka... sta god da joj to znaci. :)
Wednesday, February 02, 2005
PUZANJE
DANAS SAM SA MAMOM NA VEZBAMA NAPRAVIO PRVI KORAK U PUZANJU! istina je da sam posle tog prvog koraka odmah pao na nos, ali bio sam hrabar i nisam plakao. tata je u subotu video jednu bebu kako puzi i pogledao u mene sa iscekivanjem. danas sa svim tim tetama koje cudno mlate rukama i nogama, i ja sam morao da dam svoj doprinos fizickoj kulutri.
slovenija moja dezela
ja imam vise zemalja koje mogu zvati svojom zemljom. odnosno, imam vise pasosa. mama mi je dala dva a tata ce jos jedan. mozda vam nije jasno kako je to moguce? to je verovatno zato sto niste sa prostora bivse yu, da jeste, shvatili bi. tako i jedna od mojih zemalja i slovenija. mama i ja smo isli da pitamo sta treba tati da bi ga pustili da zivi tamo. taj konzulat je jedna mala kancelarijica blizu centra koja radi dva puta mesecno. ljudi koji dodju da cekaju obicno stoje u hodniku, sto i nije bas najprijatnija stvar. ali ja sam se vec navikao. kada dodjemo tamo, obicno me mama uzme u narucje i ja onda smekam sve te ljude koji tamo cekaju i pricaju. teme su razne, ali uglavnom se svodi na to gde je bolje slovenija ili svajcarska. sto su ljudi stariji(blizi im se penzija) to vise naginju ka sloveniji a sto su mladji, pa ti uglavnom ni ne pricaju slovenacki. znaju da je to zemlja koja je trenutno u EU i to je sve sto ih zanima. neminovno je da se povdede rasprava o tome sta je bolje gde uredjeno, kakvi su gde ljudi i slicno. mama ne prica putno tamo, jer se plasi da ce je ljudi cudno gledati kada shvate da i ona i slovenacki nisu bas najbolji prijatelji.
i ima jos jedna cudna stvar. koliko god da su ti ljudi u svajcarskoj i koliko god hvalili kuluturu ove zemlje ipak su oni svi u dusi balkanaci. to se vidi po tome sto niti jedan, jedini put niko od njih nije ponudio mami i meni da udjemo preko reda. uvek smo morali da cekamo i po vise od sat vremena. valjda su svakome njegove brige najveci problem na svetu. to sto neka beba place ili se upiskila je samo mala neprijatnost. svi se oni meni smeskaju i svi govore kako sam sladak, ali me isto svi cooliraju.
i ima jos jedna cudna stvar. koliko god da su ti ljudi u svajcarskoj i koliko god hvalili kuluturu ove zemlje ipak su oni svi u dusi balkanaci. to se vidi po tome sto niti jedan, jedini put niko od njih nije ponudio mami i meni da udjemo preko reda. uvek smo morali da cekamo i po vise od sat vremena. valjda su svakome njegove brige najveci problem na svetu. to sto neka beba place ili se upiskila je samo mala neprijatnost. svi se oni meni smeskaju i svi govore kako sam sladak, ali me isto svi cooliraju.
Subscribe to:
Posts (Atom)