Grad tatine mladosti. Bar ga tako mama zove. Moja mama bas i ne voli Beograd previse. Ona kaze da je za nju njeno selo sasvim dovoljno. Ja jos uvek nisam siguran sta da mislim. Svuda ima ljudi i ima puno mesta za trcanje. Ima i puno stvari koje mogu da uzmem sa zemlje (toga nema ovde u Zirihu). Ovde sam prvi put probao Plazma keks... mmmmmm... mnogo dobro. Samo mi mama ne da sve pojedem.
Mama i ja smo dosli u Beograd da bi pokupili tatu. Tata je stigao sinoc avionom, a mi ga danas vodimo kod nas uNovi Sad. Mama ga zove Halid Invalid, jer mu je noga u gipsu. Moj tata vec drugo leto za redom nosi ovaj modni detalj. Mozda misli da je to cool, ali ne vidim nesto da ga drugi ljudi prate u tom trendu. Igrao je kosarku i iscasio nogu. Malo mi je bio cudan kada sam ga video nakon sto sam izasao iz autobusa. Nekako, kratke kose i sa stakama... ali brzo sam skontao da je to ipak cale.
Posle smo otisli na Plato. To je jedan kafic ispred knjizare gde ima relativno dosta mesta za coveka kao ja da se istrci okolo. Dok sam ja trcao napred, a mama za mnom, tata se vadio na gips i sa dve tete sedeo u kaficu... hmmm ....
Na kraju sam se ipak umorio. A gde je lepse spavati od mame.
